Свети Максим Скопљанац

Свети Максим Скопљанац архиепископ Пећки и патријарх Србских земаља 1665-1674

Иако се по времену показа потоњи међу светитељима Пећким, то ипак овај блажени Максим не отиде постиђен пред своје свете претходнике, богомудре архиепископе и патријархе Српске. Рођен у граду Скопљу, он би прозван Скопљанац. Најпре беше митрополит Рашки и одатле, при смутњи насталој одласком светог патријарха Гаврила у Русију, он би узведен на свети престо Српске патријаршије у Пећи.

Одмах се показа великим ревнитељем повереног му служења. Мудро се представи Османској власти у Цариграду, названоме Истанбул, и отклони неповерење због политичког деловања претходника му свештеномученика Гаврила. Свештенослужењем све до најудаљенијих места управљања, устројством поретка у Подунављу и Хабзубршкој монархији, те новчаног и имовинског стања, књигољубљем и многим домостројењем, показа се уистину достојан носитељ архијерејског омофора и наследник светопочивших отаца.
И оптужби зевере против власти није давао повода јер се опрезно чуваше. Напротив, стече милост од власти која му повери римокатолике у Босни за дужне порезнике. Римска посланства пријатељски примаше, али унију не дозвољаваше.

Посети царску лавру Хиландарску и свети град Јерусалим. Одржаваше пријатељство са Влашком државом и добијаше помоћ. Ердељ тада духовно вођаше светитељ Сава Бранковић. Светлим ликовима
богоугодника поново украси цркву светитеља Николаја чудотворца у Пећи. Према неким старим казивањима, 1661. године док је био у Сарајеву удари га кап, од које кад се опорави дође у свето седиште Цркве Српске. Но, опет га удари и он паде у постељу. Свето служење 1674. године предаде преосвештеном Арсенију III Црнојевићу. Блажени отац и господин Максим, патријарх Српски, „велики ревнитељ светога престола” почину у ноћи 30. октобра 1680. године док се у великој цркви Пећке патријаршије служаше бденије и погребен би у овој светој лаври.

Датуми празновања:

  • 29. октобар (16.октобар)
  • 12. септембар (30.август) – Сабор Светих Србских просветитеља и учитеља.

*већи део текста преузет са сајта Нови Србљак

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *