Монах Харитон Лукић је на данашњи дан убијен на КиМ од стране шиптарских хорди а пред будним оком Запада
15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију.
Почео је голготски пут новог Христовог мученика.Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа, попут првих хришћанских мученика.Мучениково тело убрзо је из Призрена унето у манастир Грачаницу, где је одслужен парастос (11. новембра, 2000. године). Ту су му се верни са љубављу поклонили.
Сутрадан, је пренесено у његов први манастир – Црну Реку. Ишло се заобилазно, због демонстрација Шиптара на путу. Тим великим светим ходом од Призрена, преко Грачанице до Црне Реке, мученик је својим светим телом предао последњи благослов намученој косовско – метохијској земљи, за коју ће пред престолом творца до скончанија вјека приносити молитве.
Свети новомучениче, оче наш Харитоне, моли Бога за нас!