Косовски мит

Мит се обично схвата као проста, примитивна (и, наравно, измишљена) прича. Међутим, мит није само то. Заправо, оно што разликује мит од других прича није то да ли је измишљен или не. Главно је то што мит преноси неку важну истину или бар веома значајну идеју. Кључно обележје мита није садржај (па и заснованост садржаја на стварности), већ је то оно што нам мит говори.

У том смислу, можемо говорити о косовском миту. Не ради се о томе да ли се мит разликује од стварности, већ да ли он преноси нешто вредно.
Смисао косовског мита није у томе да су Срби ишли да погину. Вероватно нису и покушали су па победе Турке. Смисао није ни у томе да су постојали Југовићи, Косанчић и Топлица. Можда нису. Смисао је нешто друго.

Према народним песмама, Косовски бој је главна тачка у историји Срба. Ту је кнез Лазар у име целог народа бирао царство земаљско или царство небеско. Изабрао је царство небеско и то заклео све Србе да морају доћи у бој иако је знао да ће сви изгинути. Косовска битка није обична битка. У њој читав народ бира духовне вредности и духовну стварност и то потврђује својим животом. То је заклетва дата у име свих припадника народа не само тадашњих, већ и будућих. Бити Србин не значи просто родити се у једном народу или једној држави. Бити Србин значи прихватити ову заклетву предака, као њихов завет, изабрати сасвим одређени смисао, вредност и циљ живота.

Иако историја говори нешто друго, иако се стварност разликује од народних песама, песме нису погрешиле. Све важно што су оне рекле – тачно је. Свети Сава је изабрао пут за Србе. У XIV веку, Срби су помало заборавили на то. Опила нас је земаљска слава. Зато је било потребно да се деси страдање да нас подсети на то да смо изабрали један веома узвишен пут. Управо је кнез Лазар био један од људи који су нас вратили на прави пут. Он је покушавао да створи јединствену Србију; он је, попут славних Немањића, градио цркве и манастире; он је помирио српску цркву са васељенском патријаршијом.

С друге стране, Вук Бранковић није отишао Турцима да преда Лазара, али је био један од главних противника Лазаревића у годинама које су следиле након боја; удружио се и са Угарском у нападу на Србију.

Стварност се донекле разликује од садржаја мита, али косовски мит нам говори о великим вредностима и великом смислу који су, заправо, засновани на стварности. То је мит у највећем и најлепшем значењу.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *